AUN

Aktivno učenje – primena metoda aktivnog učenja/nastave (AUN)

Projekat Aktivno učenje – primena metoda aktivnog učenja/nastave (AUN) razvija se u Srbiji i Crnoj Gori (Jugoslaviji) od 1994.god. Razradio ga je tim u sastavu: prof. dr Ivan Ivić, prof. dr Ana Pešikan, Slobodanka Antić i Svetlana Kijevčanin[1], a nosioci aktivnosti projekta su Institut za psihologiju, UNICEF – Kancelarija u Beogradu (finansiranje projekta), Ministarstvo prosvete Srbije, Ministarstvo za prosvjetu i nauku Crne Gore (organizacija rada projekta po školama) i Obrazovni forum. Od 2000. godine program je bio primenjivan i u školama u Gruziji.

Projekat je nastao i razvijao se u periodu kada je obrazovni sistem u našoj zemlji sa svim ostalim segmentima društva delio jedan od najtežih i najkriznijih perioda. Vremenom su se uslovi u državi menjali, kao i situacija u samom obrazovnom sistemu, projekat se prilagođavao izmenjenim uslovima, ali su osnovne ideje ostale iste i na taj način prošle test pouzdanosti i valjanosti.

Ciljevi projekta

Cilj AUN projekta jeste da inovira pristup učenju/nastavi u školama u Srbiji i Crnoj Gori i to kroz program usavršavanja nastavnika za primenu metoda aktivnog učenja/nastave. Posredno se tako ostvaruje glavna svrha projekta, da na kraju školovanja, deca budu bolje opremljena relevantnim znanjima i umenjima za budući profesionalni i privatni život. Dva su glavna cilja koje AUN svojim delovanjem želi da ostvari:

Poboljšanje kvaliteta znanja i umenja koje deca stiču u školi. Upravo zbog ovoga, od izuzetnog značaja je razvijanje spečificnih aktivnosti za određeni predmet kroz koje će se bolje usvajati osnovna znanja za taj predmet i razvijati način mišljenja karakterističan za tu disciplinu. Cilj AUN nije samo usvajanje školskog programa već razvoj različitih saznajnih veština i umenja, razvoj ličnosti i individualnosti svakog deteta kroz proširivanje repertoara nastavnih metoda, vođenje računa o motivaciji za učenje, osposobljavanje i osamostaljivanje u učenju, otvaranje prostora za bogati repertoar dečjih aktivnosti (vođenje argumentovanog dijaloga, javna prezentacija vlastite ideje, saradnja sa drugima na istom problemu, pravljenje izbora, kreiranje novog rešenja, i sl.).

Promena položaja deteta u školi od uloge receptora, prijemnika znanja u ulogu aktivnog, participativnog konstruktora vlastitog znanja. U redovnoj školskoj praksi zanemaruju se izuzetno važni segmenti dečje ličnosti: socio-emocionalna sfera, vanškolska znanja i umenja, sloboda izbora, sloboda izražavanja, individualnost, inicijativa, privatnost. Dete je od celokupne ličnosti svedeno uglavnom na kognitivni aspekt i to na jedan njegov uži i jednostavniji deo. Uvažavanje celokupne dečje ličnosti u nastavnom procesu nema za krajnji cilj samo psihološku negu deteta u razvoju (iako je i taj cilj punopravan i važan), već je to najefikasniji način za ostvarivanje upravo pedagoških ciljeva. U atmosferi u kojoj postoji sloboda da se kaže svoje mišljenje i svoje iskustvo, da se postavi pitanje, da se pogreši, postoji mnogo više šanse da i učenje bude efikasno, odnosno da stečena znanja i umenja postanu trajna i primenljiva.

Osnovni principi AUN

Program promoviše aktivne, interaktivne i kooperativne principe rada. Kroz različite metode učenja/nastave deca se bave nizom relevantnih aktivnosti specifičnih za pojedini predmet i u procesu učenja intenzivno sarađuju sa nastavnikom i drugim učenicima. Aktiviranje učenika u nastavnom procesu znači i stimulisanje razvoja mišljenja kod dece. Umesto fokusa na ono što radi nastavnik (pripreme se, uglavnom, pišu iz ugla nastavnika – šta će on raditi na času, nastavni planovi i programi propisuju koje sadržaje će predavati, ocenjivanje kvaliteta školskog rada se meri kroz to da li je nastavnik prešao ceo program), AUN projekat odlikuje pomeranje fokusa na aktivnosti učenika i to aktivnosti relevantne za pojedini predmet.

Kroz razvoj i primenu aktivne, interaktivne metodologije rada, AUN doprinosi demokratizaciji procesa obrazovanja, jer povećava mogućnost kvalitetnog obrazovanja za sve, povećava mogućnosti da se deca “nađu” u procesu učenja, da sva deca uče i dožive uspeh u učenju; daje šansu pojedincima i grupama sa specifičnim potrebama (deci koja su rasla u siromaštvu i socioekonomskoj nejednakosti, darovitoj deci, deci ometenoj u razvoju, etničkim manjinama i slično).

Preduslov za trajnost i razvoj AUN projekta svih ovih godina bilo je uvažavanje profesionalnog iskustva nastavnika što, pre svega, znači demokratizaciju obrazovnog procesa kroz uključivanje nastavnika i škola kao aktivnih partnera u razvoj ideja Aktivnog učenja. Ceo AUN program je interaktivan ne samo po sadržaju koji promoviše, već i po principima rada unutar projekta. Tako je i priručnikAktivno učenje izrastao iz pripremljenih materijala koje su na seminarima diskutovali, komentarisali i dorađivali sami nastavnici. Ovakav pristup doprinosi tome da nastavnici i lokalna sredina doživljavaju Aktivno učenje kao svoj program i kao takav ga i promovišu u svojim sredinama.

Aktivnosti na projektu

Sa ciljem da se projekat što više približi specifičnim obrazovnim potrebama različitih grupa dece, odnosno nastavnika koji rade sa njima, vremenom se od osnovnog programa razvilo više posebnih AUN modula: AUN modul za prirodne nauke (namenjen nastavnicima prirodnih nauka), MAKO (modul za male škole i kombinovana odeljenja), AURO (namenjen nastavnicima koji rade sa romskom decom i decom iz drugih marginalizovanih grupa), AUN na univerzitetu (razrađen sa kolegama sa Poljopriverednog fakulteta u Beogradu).

Aktivnosti projekta Aktivno učenje realizovale su se kroz nekoliko linija rada:

  1. Zasnivanje i razvoj infrastrukture za realizaciju ideja aktivnog učenja mobilizacijom postojećih obrazovnih resursa:
    • Osnivanje mreže škola – regionalnih centara za primenu i razvoj AUN ideja.
    • Obuka instruktora (različiti oblici/tipovi seminara) za usavršavanje nastavnika i drugog stručnog kadra u obrazovanju (pedagozi, psiholozi, direktori, inspektori, predstavnici Ministarstva prosvete, itd). Na taj način se osposobljavaju ljudi, škole i druge instritucije da, korak po korak, preuzimaju odgovornost i autonomiju u realizaciji programa.
    • Jačanje međusobne saradnje nastavnika: podsticanje nastavnika da rade u timu sa kolegama, da razmenjuju iskustva, scenarije za časove, da zajednički produkuju i analiziraju pojedina praktična rešenja i dorađuju ih, podsticanje saradnje ljudi i škola u regionu na uvođenju i razvoju inovacija.
    • Pravljenje baze podataka o AUN projektu.
  2. Štampanje osnovnog priručnika i pomoćnih radnih materijala za primenu ideja aktivnog učenja:
    • Do sada su izašla dva izdanja, 1997. i 2001. (drugo izdanje 2003.). godine osnovnog AUN priručnika u ukupnom tiražu od 15 000 primeraka. Priručnik je preveden na gruzijski (2000. godine) i engleski jezik.
    • Osim priručnika štampana je i zbirka scenarija za AUN časove u prirodnim naukama. U pripremi su i priručnici za nastavnike za MAKO i AURO modul.
    • Stalno se dopunjuje video-zbirka sa snimcima časova aktivne nastave.
  3. Promocija i širenje ideja aktivnog učenja

    Prezentovanje osnovnih ideja aktivnog učenja među stručnjacima i u široj javnosti je ključna strategija u razvoju AUN programa. To je način na koji se realizuju sve AUN aktivnosti i to iz najmanje dva razloga: želeli smo da istaknemo glavne karakteristike AUN pristupa i pojačamo smisao i svrhu rada u okviru AUN, a takođe i da promovišemo obrazovanje kao važan društveni prioritet i ključnu investiciju za razvoj društva. Pre sprovođenja bilo koje AUN aktivnosti u lokalnoj sredini (npr. seminara), prvo je pripremana i senzitivizirana stručna i šira javnost kroz javne tribine, okrugle stolove, razgovore na lokalnim medijima, prezentacije AUN projekta u okviru i van škole, promotivne seminare. Svaku realizaciju AUN seminara propratili su lokalni mediji (najčešće lokalna TV stanica i lokalni list) u vidu informacija o samom seminaru, ili u vidu intervjua ili razgovora o obrazovanju (često su kombinovane obe varijante).

    Lokalne medijske aktivnosti (mikro) ojačane su opštom (makro) medijskom podrškom koju smo u projektu razvili, a koja se sastoji od sledećeg:

    • web prezentacija programa na srpskom i engleskom jeziku: http://hemija.chem.bg.ac.rs/aktivno
    • napisi u stručnim i dnevnim listovima i časopisima, kao i prezentovanje radova inspirisanih AUN idejama na stručnim i naučnim skupovima u zemlji i inostranstvu;
    • dva atraktivna postera koji izražavaju osnovne ideje programa i služe, istovremeno, u reklamne svrhe i kao didaktičko sredstvo za rad na seminaru. Ovi posteri se masovno viđaju po školama i obrazovnim institucijama; TV serija “AUN što je škola zgodna”. Napravljeno je deset emisija po 10 minuta, kroz koje se obrađuju osnovne ideje AUN programa. Seriju su preuzele brojne lokalne televizijske stanice, a emitovanje su pratili razgovori, intervjui, diskusije na temu obrazovanja.
  4. Saradnja sa obrazovnim vlastima

    Cilj je da se obezbedi sistemska podrška projektu kao integralnom delu opšte obrazovne reforme (uključivanje AUN u sistem profesionalnog usavršavanja nastavnika i/ili u sistem inicijalnog obrazovanja nastavnika, obezbeđivanje sistemske podrške za promenu profesionalnih uloga i evaluaciju njihovog rada i slično). AUN je tokom godina koje su prethodile procesu reformi u društvu senzitivizirao veliki broj nastavnika i stručnjaka za rad u duhu aktivne metodologije rada.

Rukovodilac projekta: dr Ana Pešikan

Za detaljnije informacije: http://hemija.chem.bg.ac.rs/aktivno

Najvažniji produkti:

  • Ivić,I.Pešikan, A., Antić, S. (2001). Aktivno učenje 2: priučnik za primenu metoda aktivnog učenja/nastave,Beograd, Institut za psihologiju
  • Ivić, I., Pešikan, A., Antić, S. (2002): Active Learning: Manual for implementation of active learning/teaching methods 2, Institut za psihologiju & UNICEF,Beograd
  • Antić,S., Jankov, R., Pešikan A. (2005). Kako približiti deci prirodne nauke kroz aktivno učenje: zbirka scenarija,Beograd, Institut za psihologiju Filozofski fakultet