Intervju sa dr Slobodankom Antić u listu DANAS

Udžbenik nije zbirka informacija koju treba nabubati 

Udžbenici su deo nastavnog procesa, u sklopu kojeg se mora proveravati i njihov kvalitet.

Svaki udžbenik ima svoj životni vek – fazu u kojoj je konstruisan, fazu primene u nastavi, onu u kojoj se vrednuje njegova primena u nastavnom procesu i poslednju fazu u kojoj se udžbenik menja, dopunjuje u novo izdanje ili povlači da bi njegovo mesto zauzeo neki novi.

Suština problema je što kod nas ne postoji skoro nikakvo bavljenje udžbenicima u fazi dva i fazi tri. Kada pričamo o kvalitetu, mislimo uglavnom na to da li smo u fazi konstrukcije napravili udžbenik koji je odgovorio nekakvim standardima, koji su neki recenzenti procenili kao dobar udžbenik iz koga učenici mogu učiti. Ne postoje istraživanja kako udžbenik živi, da li se primenjuje u nastavnom procesu u školi ili samo služi za učenje kod kuće, kako nastavnici koriste udžbenik, a kako učenici, da li je udžbenik prilagođen potrebama đaka u toku učenja, ali iz učeničke perspektive, a ne iz perspektive recenzenata – kaže za Danas Slobodanka Antić, profesorka Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, koja više od dve decenije učestvuje u teorijskim i empirijskim istraživanjima udžbenika i instruktivnih materijala.

Ona ukazuje da je za procenu kvaliteta udžbenika ključan kvalitet znanja na kraju učenja.

– Ni za to nemamo istraživanja koja će dati proverene nalaze. Na kraju se sve završava novim izmenjenim izdanjima ili povlačenjem udžbenika, a odluka o tome zasniva se na sudu autora, izdavača ili nekim impresijama nastavnika, a ne dobro fundiranim istraživanjima efekata učenja iz udžbenika – ističe Antićeva.